Vidim Radnički kao REAL S LEPENICE

TRENER RADOVAN RADAKOVIĆ NE ŽELI DA NjEGOV KLUB I DALjE LELUJA OD SJAJA DO OČAJA

Fudbaleri šumadijskog prvoligaša biće to zvanično samo do 29. maja, kada na svom stadionu „Čika Dača“, u poslednjem kolu, dočekuju Kolubaru. No, s obzirom na to šta se sve izdogađalo u Radničkom 1923 na kraju prošle i na startu, pa i tokom ove sezone, svima koji realno prosuđuju i pre početka takmičenja bilo je jasno da je klub iz grada na Lepenici već viđen u Srpskoj ligi Zapad. Zato ni skroman učinak ekipe od kada je na čelu Radovan Radaković nije nikakvo iznenađenje, iako su Kragujevčani pod njegovim vođstvom osvojili svih 11 bodova, prvi tek u šestom kolu, odmah po njegovom dolasku na nikad užareniju klupu.

– I kao igraču i kao treneru, nikad mi se ovako nešto nije dogodilo. Mali fond igrača, finansijska dubioza kojoj se kraj ne vidi… Ovako kako je bilo, najveći uspeh je što nismo imali štrajk igrača i što smo sezonu izneli – ističe nekad uspešni golman Kragujevčana.

HVALA I NAVIJAČIMA

I pored sve muke, Radaković ima i reči hvale za Upravu i igrače:
– Zahvaljujem se što su sačuvali Radnički da se ne ugasi, a najvernijim navijačima „crvenim đavolima“ što su imali razumevanja za naše rezultate.

Neke organizacione promene, pre svega da je klub postao sportsko privredno društvo, podgrevaju optimizam Radakovića.

– Postali smo firma. Vidim želju rukovodstva da klub stane na noge, ali nas opterećuju repovi iz prošlosti, dugovi, pa i drugi problemi. Za povratak na stare staze potrebno je da se poklopi mnogo toga. Nekada je Omladinska škola imala 450 polaznika, sada samo 150, no, decu nismo mogli da registrujemo zbog duga, kamoli da dovedemo igrače.

U takvoj situaciji, sebe vidi u Kragujevcu.

– Voljan sam da pomognem ukoliko se planira rad na pravi način. Radnički je institucija i treba to da ostane. Da li smo kadri da to ostvarimo, videćemo. Najpre, klub mora da bude stabilan, ne da ide kao do sada, od sjaja do očaja. Treba da se usvoji strategija. Da li želimo odmah povratak u Prvu ligu, ili konsolidaciju, pa onda korak naviše.

Opet, sve polazi od novca…

NEUPOREDIVO SA 2000.

Na pitanje, kako ocenjuje Radnički iz igračkih i trenerskih dana Radaković odgovara:
– To je neuporedivo. Kao igrač sam divne, možda najlepše, dane proveo u Radničkom. Nisam uopšte zažalio što sam se 1999. godine vratio iz Belgije, gde sam igrao u Standardu i Tileru. Tada u eliti, sada u ruševinama.
Da podsetimo, Radaković je za Radnički branio u sezoni 1999/00.

– Mlad igrač sam ne može da iznese rezultat. To mora da nauči, a to može u kombinaciji sa iskustvom. Iz ovog tima ne može mnogo igrača da bude ni u timu za Srpsku ligu. Na njima je da se dokažu, a na nama da prelomimo. Dobra škola, koju takođe moramo da vratimo na stare staze, jeste polazna u svemu, ali odlične škole imaju i Crvena zvezda, Partizan i Čukarički, pa ne zaigraju svi u prvom timu. Kragujevac treba da bude centar za područje koje pokriva Fudbalski savez Regiona zapadne Srbije, da deca žele ovde da dođu. Iz svog grada treba da uzmemo najbolje, a i da privučemo talente.

Ali, Radnički je, očigledno, daleko od toga…

– Eto, Kostić je prodat odavde. Sa novcem uzetim za njega, klub je mogao da živi tri godine. Duša me boli. Ne mogu da shvatim da li se išlo sa ciljem da se klub uništi. Za mene, Radnički je veliki kao Real i ja ga kao takvog i želim – poručuje Radaković.

P. PAREZANOVIĆ

The post Vidim Radnički kao REAL S LEPENICE appeared first on List Sport.

Share on Google Plus

About maksovsport