Постови
Trener Partizana NIS, Aleksandar Džikić, pričao sa navijačkom Fondacijom “Pučisti” o svemu po malo
Potrebno je vreme za oporavak, a strpljenje niko ne razvija. Ni alibi ne možeš da tražiš predugo
Aleksandar Džikić preuzeo je brigu o ekipi Partizana početkom januara i u narednih nekoliko meseci potvrdio da je pravi čovek za poziciju šefa struke. Sezona je završena relativnim rezultatskim uspehom, iako nije osvojen nijedan trofej. Partizan će u 7. jula biti u žrebu grupne faze Evrokupa i u odnosu na to klub pokušava da sastavi tim koji će što bolje odgovoriti tradicionalno velikim očekivanjima publike.
O tome, i još mnogo čemu vezano za Partizan, Džikić je pričao sa predstavnicima Fondacije “Pučisti“, navijačke organizacije osnovane radi pružanja finansijske pomoći pojedinim sekcijama JSD Partizan.
– Zadovoljan sam urađenim, mada je moglo i bolje. A, prvi utisak je da je klub u teškoj situaciji i da će povratak značajnijoj ulozi u evropskim takmičenjima i među favorite u ABA ligi biti dugačak. Uopšte neće biti kratak kao što ljudi misle. Voleo bih da to može preko noći, ali mislim da ne može – istakao je Džikić.
Da b i klub iiz Humske bio ponovo jak, po šefu struke su neophodne stabilne finansije i, vreme.
– Nekada smo bili prva opcija za svakog kvalitetnog mladog igrača. Puno se radilo, kroz Evroligu su ti igrači pred našim očima postajali bolji. Imali smo trenera koji se bavio time i na tom polju smo bili drugačiji. Sada su ti mladi igrači u Zvezdi i u Megi, a mi kupujemo one koje možemo da “dohvatimo”. To je realnost. Moraju da se stvore neki preduslovi. Prvo finansijska stabilnost, drugo da se odredi neki put od koga neće da se odustane na prvoj krivini. To su strateška pitanja i to su, iskreno, pitanja za predsednika kluba, nisu za mene. Ja sam zaposlenik, koji sutra možda neće biti tu.
Džikić ne krije postoji i drugi način da se klub vrati u vrh, ali…
– Možeš i da kupiš igrača od 17-18 godina. Platiš ga koliko treba i kraj priče. Ali, ja mislim da Partizan ima jednu vrstu socijalne odgovornosti prema svojim navijačima i da mora da se bavi mlađim kategorijama. Neće sva deca koja počnu da treniraju postati košarkaši. Ali, dok su tu, pokušaš da kod njih razviješ pripadnost i ljubav prema klubu, da kreiraš navijača.
Partizan već nekoliko godina egzistira pod teretom milionskih dugova.
– Potrebno je vreme, a to je nešto što ti ljudi najteže poklanjaju. Strpljenje na ovim prostorima em ne raste, em se ne razvija. Ima uspešnih poslovnih ljudi, koji prave planove na pet godina, a onda uđu u sport i hoće sve odmah. Normalno, ne možeš ni da tražiš alibi i da kažeš da ćemo se oporavljati narednih 10 godina. Generalno, sve se dešava u periodima i bilo je normalno da dođe do nekih promena. One su se desile, Zvezda je sada tu gde jeste, ali mi treba prvo da se bavimo sobom. Da počistimo u svojoj kući, da se skupimo iza jedne ideje, pa tek onda da se okrenemo rivalima i spoljnim stvarima…
Džikić je upitan i za komentar suspenzije Partizana od strane KSS, po naredbi FIBA.
– To je iznuđena odluka, sa kojom ne znam šta će se desiti. Mi ćemo pratiti liniju Evrokupa, pa ćemo videti kako će sve da se završi. Radi se o tome da krovna košarkaška organizacija ustvari nije krovna. FIBA nema jurisdikciju nad Evroligom i sigurno nema jurisdikciju nad NBA. Najbolji fudbaleri na svetu su u organizaciji FIFA. Najbolji košarkaši očigledno nisu. Na kraju će se svesti na to koja strana ima bolje advokate. Inače, i jedna, i druga priča ima svoje pluseve i minuse. Evroliga stalno menja format. U novom sistemu od 30 kola, neko će posle 10 kola imati skor 2-8, videće da ne može gore i da ne može dole, jer nema ispadanja. Da li neko razmišlja kako će taj tim da nastupa od tog trenutka? I ko će dolaziti u dvoranu da gleda tim koji gubi – konstatuje trener crno-belih Aleksabnar Džikić u razgovoru sa Fondacijom “Pučisti”.
Birčević samo “petica”
Partizan će u novu sezonu ući sa značajno izmenjenim timom. Neće biti Džonsa, Vilsona, Vilijamsa, Vitkovca, Milutinovića, verovatno i Murića, povratak Veličkovića je neizvestan.
– Trenerski san je da selektiraš igrače prema tome kako ti želiš da igraš košarku. Realnost je da praviš igru prema onome što imaš – kaže Džikić.
Za sada je doveden Stefan Birčević, o čijim kvalitetima dovoljno govori to što igra za Srbiju na kvalifikacionom olimpijskom turniru, dok je iz Metalca stigao Đorđe Majstorović.
„Planiram da ga koristim isključivo na poziciji “pet”, jer tu može da maksimizira svoje atletske sposobnosti. On je vrlo pokretljiv na obe strane terena i to je njegova prednost u odnosu na “petice”, koja bi bila mnogo manja kada bi igrao “četvorku”. Normalno, imaće hendikep u snazi i čvrstini, ali to ćemo rešavati kolektivnom odbranom.
Slovo o (novom) pleju
Džikić će biti u stručnom štabu Toronto Reptorsa na Letnjoj NBA ligi u Las Vegasu. Mnogi očekuju da tamo pronađe novog plejmejkera…
– Nama treba plejmejker koji je fizički drugačiji od Cvetkovića, mada ne sumnjam da će imati još jednu dobru sezonu – i koji po potrebi može da igra sa njim u paru. Generalno, plejmejker koji može da poentira, kao što je Džamar Vilson to radio – smatra Džikić.
Bekovsko “guranje”
Pitanje o talentovanom beku Slobodanu Jovanoviću, poslužilo je kao povod za analizu pozicije „dva“, koju bi trebalo da pojača Petar Rakićević iz Metalca, prošlog leta član mlade reprezentacije koja je osvojila Evropsko prvenstvo.
– Odlučili smo se za tri vrlo mlada igrača na toj poziciji, a da li je to pametno ili nije, videćemo. Ako završimo priču sa Rakićevićem, nadam se da je to ušlo u završnu fazu, imaćemo njega, Marinkovića i Jovanovića. Pa neka rade i “guraju” jedan drugog.
Oglas za spoljni duet
Planirano je i pojačanje na krilu.
– Tražićemo atletskog igrača – strelca. Kada stavimo na papir momke koji neće biti tu, faliće nam Džons sa 16-17 poena u proseku, Vilson sa 14, Murić sa 11, pa Vitkovac, Vilijams… To je ogroman broj poena, koji moramo da nadoknadimo. Zato tražimo dva igrača na spoljnim pozicijama, koji bi mogli da budu vodeći strelci. To je imperativ kluba i to nije nikakva tajna – priznao je Džikić.
Veliki planovi za novajlije
Pored Rakićevića, Partizan je „priznao“ interesovanje za beka iz čačanskog Borca, Andreju Stevanovića.
– Nijedan još nije u klubu. Rakićević je interesantan momčić, ali moramo da vidimo kako će se ponašati u sredini gde postoji drugačiji vid pritiska. Naša procena je da on sutra može da zasluži da igra u Partizanu. Našli smo obostrani interes i videćemo kako će to da se završi. Što se tiče Stevanovića, mislim da on mora da menja poziciju na kojoj igra. Sa ovim čime sada raspolaže, može da igra KLS. Ali, na sledećem nivou mislim da bi morao da postane tzv. kombo-bek, da bi za tri-četiri godine završio na plejmejkerskoj poziciji. I on i Rakićević su dobre atlete, koje još ne igraju na nivou svojih atletskih sposobnosti – primetio je Džikić
A kada se pritisne…
– Vanja Marinković je mnogo bolji atleta nego što se to vidi u igri. Razlika između nivoa košarke nije samo u znanju igrača, već i u fizičkoj pripremljenosti, u energiji sa kojom se igra i u koncentraciji. To pravi razliku od najboljih evroligaških timova pa nadole. Naći ćete izvanrednog šutera i u Drugoj srpskoj ligi, ali šta kad ga pritisnu? Mega Leks je ove sezone pokazao da apsolutno svi timovi, od šampiona, Crvene zvezde, pa do Tajfuna, imaju problem u osnovnom košarkaškom elementu, driblingu pod pritiskom i dodavanju pod pritiskom – odveo je Džikić priču na univerzalne košarkaške vrednosti.
Reč o Marinkoviiću
– On je mlad i nema dovoljno životnog i košarkaškog iskustva, da bi izgledao i igrao iskusno. To je igrač koji ima određene kvalitete, koji mogu da se povećaju. U današnjem Partizanu nemamo 20 takvih igrača i zato moramo da se bavimo onim što imamo. Očekujemo da sledeće sezone igra stabilnije. On sada stvara neke navike, koje će mu kasnije u karijeri dobro doći. Mislim da je popravio igru u odbrani, dodao skok igru, ali kao i većina mladih igrača, treba da radi na koncentraciji.
Vrabac mora da se “šunja”
– Nisam zadovoljan bazičnim umećem Adina Vrapca. On ima neverovatan voljni momenat i atletski dar, ali, isto kao Marinković, mora da nađe tzv. košarkaški paket, koji će da nudi, a koji će biti u funkciji pobede tima. On može da bude izvanredan odbrambeni igrač “na lopti”, mora vrlo aktivno da učestvuje u kontranapadu i da ide na skok u napadu, jer ima 205 sm i skače metar u vis. A, po njegovoj priči, ja sam prvi trener koji ga tera na skok u napadu. Kada bude stekao i igru “po dubini”, kada bude naučio da se šunja, biće vrlo neugodan.
Košarka nije kopranje kanala
– Vrlo važna stvar je trenažna dvorana, gde možemo da se izmestimo i da to bude “naše”. Ne u smislu da tamo radimo od jutra do sutra, jer košarka nije kopanje kanala, pa što više iskopaš, to je bolje. Treba nam koncentracija i nadgledanje rada po vertikali, juniora, kadeta… Mislim da ne može da bude loše da u istoj dvorani treniraju seniori, juniori i kadeti. Ne može da bude loše da imaš svoj medicinski blok. Ne može da bude loše da imaš svoju kuhinju, ili da u dogovoru sa sponzorom ili prijateljem kluba organizuješ dnevne obroke za igrače. Napraviš nešto što je tvoje i znaš da će biti tvoje i kad je dobro i kad je loše. I onda u ponudi mladom igraču kažeš: “Ovde ideš u školu, ovde treniraš, ovde jedeš, ovde živiš”.
6 miiliona evra duga crno-belih
The post Ni preko noći, ni deset godina appeared first on List Sport.
0 коментара :
Постави коментар